Prof.-dr-Ivanka-GajicSport je kroz svoj evolutivni razvoj, koji je pratio razvoj lјudskog društva, od prvobitnog značenja igre, zabave i razonode, vremenom poprimio i druga obeležja, te postao važna društvena delatnost, putem koje se ostvaruju značajne socijalne i ekonomske dimenzije pojedinca i društva u celini.

Savremena shvatanja sporta stoje na stanovištu da je on vrlo značajna javna delatnost, jedna od najšire prihvaćenih i praćenih, usmerena na samog čoveka, ali i društvo u celini, koja ima daleko dublјi smisao od postizanja sportskih takmičarskih rezultata.

Sport zauzima značajno mesto, ne samo u fizičkoj kulturi, već i u kulturi uopšte, sa sve većim socijalnim i ekonomskim značenjem. To se posebno odnosi na evropski kontinent, kao kolevku modernog sporta, gde sport sve više postaje i svojevrstan deo evropskog identiteta. Evropska komisija je identifikovala sport kao funkciju pet oblasti: edukacije, zdravstva, socijalnog sektora, kulture i rekreacije.

Uprkos brojnim društvenim teškoćama i ograničenjima za razvoj sporta na našim životnim prostorima, sport ne samo da je jedna od najpopularnijih delatnosti na unutrašnjem planu Srbije, već je postao i jedna od najznačajnijih vrednosti Srbije na međunarodnom planu, zbog čega je i izdignut na nivo društvene delatnosti od posebnog značaja za državu i društvo. Uspesi srpskih sportista širom sveta, pored doprinosa ugledu zemlje, stvaraju prostor i za upoznavanje njenih resursa, razvoju potencijala i nadgradnji duha i etike njenih građana, kao i stvaranju ambijenta za bliže povezivanje sa razvijenim svetom.

Zbog toga je sport, Ustavom Republike Srbije (Član 97. stav 10.), definisan kao kategorija od posebnog društvenog interesa i velikim delom se finansira iz republičkog budžeta.

Savremeni sport karakterišu dve osnovne tendencije: stalno širenje i usložnjavanje relevantnih teorijskih i praktično-organizacionih pitanja, s jedne, i ulaganja novca u sport, s druge strane. Sve izraženija višedimenzionalnost i interdisciplinarnost sportskih aktivnosti zahteva značajno veće fondove naučnih i stručnih činjenica, kao i relevantnih informacija, nego ranije, što nameće potrebu kontinuiranog naučnog praćenja i izučavanja različitih oblasti i pojava u sportu.

Srpski sportisti i sportski stručnjaci su veoma priznati i cenjeni u svetu. Postignuti rezultati to svakako potvrđuju, ali su, u velikoj meri, plod rada i isključiva zasluga pojedinaca i entuzijasta, a ne sistematskog i standardizovanog procesa. Zato se danas u srpskom sportu sve intenzivnije mora tražiti odgovor na pitanje – sa kakvim znanjima, veštinama i sposobnostima kadrovi u sportu (sportski stručnjaci) treba da obavlјaju sve zahtevnije, složenije i odgovornije poslove? Evidentno je da dosadašnja praksa, koja je sportu delegirala stručni kadar prvenstveno iz domena kompetentnosti profesora fizičkog vaspitanja, ili na način samo delimično ”osposoblјenih” bivših sportista, entuzijasta i zalјublјenika u sport, ne može dugoročno obezbediti kvalitetan i adekvatan razvoj svih njegovih kapaciteta.

Da bi se u potpunosti mogli koristiti svi potencijali sporta, na unutrašnjem i spolјnom planu, neophodan je savremeno koncpiran i prema svetskim standardima razvijen sistem obrazovanja stručnih kadrova u sportu. Visoki zahtevi savremenog sporta, kako u domenu sportsko-trenažne tehnologije, tako i u prostoru upravlјanja organizacijama i medijskom praćenju sportskih delatnosti, zahtevaju kompetentan i obrazovan stručni kadar koji, kao fundamentalni potencijal sporta, poseduje specifična znanja i primenjive veštine. Zbog toga je u savremenim obrazovnim sistemima u svetu, uvedena praksa školovanja i usavršavanja klјučnih profila sportskih stručnjaka, trenera, menadžera i novinara, na svim akademskim nivoima.

Važnost obrazovanja ukazuje da sport ne treba posmatrati odvojeno od razvijanja pojedinačnih sposobnosti i sklonosti. Zajedničko obrazovanju i sportu je njihova emancipatorska funkcija. Svako svođenje sporta na ogolјenu komercijalizaciju ima dalekosežne posledice i kontraproduktivne, negativne učinke. U najširem smislu, obrazovanje se definiše kao aktivnost čiji je cilј razvijanje znanja, moralnih vrednosti i shvatanja, a ne samo veština vezanih za ograničeno polјe aktivnosti.

S namerom uspostavljanja redizajniranog modela školovanja kadra za potrebe sporta, kojim bi bili zadovoljeni visoki stručni, naučni i obrazovni standardi, usaglašeni sa razvijenim visokoškolskim sistemima Evrope, istovremeno negujući najbolјe osobine tradicionalnog srpskog obrazovnog sistema, u Beogradu je osnovan Fakultet za sport. Cilj Fakulteta je da, prateći trendove razvoja i potrebe savremenog sporta, istovremeno uvažavajući interese nacionalnog sporta, na jednom mestu okupi sve najbolje što imamo u ovoj oblasti, kako bi, zajedničkim radom i naporima, stečeno iskustvo nadgradili neophodnim nivoom znanja, umeća i sposobnosti, kako bi sportskom tržištu ponudili visokoobrazovane sportske stručnjake, kompetentne za rad u svim segmentima sporta, koji će svojim ličnim karakteristikama i profesionalnim performansama doneti novu vrednost nacionalnom sportu. Stvaranjem takvog kadra i njegovim involviranjem u sportske procese obezbeđuje se kontinuitet kvalitetnog stručnog rada, a time i vrhunskih rezultata, od najmlađih kategorija do reprezentativnih selekcija.

Multidisciplinarni nastavni planovi, u svemu usklađeni po Bolonjskoj konvenciji o visokom obrazovanju, i ispunjeni najviši materijalni standardi, obezbeđuju uspešan nastavni proces, a uz veliku zastupljenost praktičnog rada u njegovoj realizaciji, garantuju da stečena diploma neće biti samo pravni akt, već i dokaz da se usvojeno znanje i savladane veštine mogu realno primeniti u sportskoj praksi, odnosno na tržištu rada.

Upotrebljivost naših diplomaca i njihovi budući rezultati biće nam najjasniji pokazatelj uspešnosti i motiv za još kvalitetniji obrazovni rad.

S poštovanjem,

Prof. dr Ivanka Gajić, dekan