Predupisna prijava na Fakultetu za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla“, na osnovu koje se na vreme rezerviše mesto na osnovnim akademskim studijama i obezbeđuje popust na školarinu u iznosu do 100 evra, bliži se kraju. I ove godine među kandidatima je značajan broj aktivnih sportista, pa je tako i za Anđelu Milojević Fakultet za sport bio prvi, a po njenim rečima, i jedini izbor.
Anđela se bavi veoma zanimljivim i ne tako zastupljenim sportom u Srbiji – preponskim jahanjem. Od malena je obožavala konje, ali je počela da trenira tek sa 12 godina.
– Razlog je pomalo neobičan – uz osmeh počinje priču Anđela i dodaje:
– Moja mama se dugo godina bavi ovim sportom, pored nje sam i zavolela konje, ali se veoma protivila da počnem da treniram, jer je bila u velikom strahu da bi mogla da se povredim prilikom pada s konja. Iz tog razloga sam prvo trenirala odbojku punih šest godina, a kada sam malo stasala i napunila 12 godina dobila sam maminu dozvolu da počnem da treniram jahanje.
Anđela je osnove jahanja savldada na beogradskom hipodromu, a kada je svojim rezultatima i znanjem prerasla školu jahanja napravila je korak dalje:
– Sada treniram kod Novice Duranića u Guncatima, nadomak Barajeva, koji ima svoju privatnu štalu. Radio je profesionalno u Nemačkoj, sa njim sarađujem već tri, četiri godine i veoma sam zadovoljna. Tu su još tri devojke koje treniraju zajedno sa mnom, a sjajna je stvar što sam u Nemačkoj kupila još jednog konja za skakanje sa kojim ću imati sve potrebne uslove da napredujem.
Dosta uspeha Anđela je imala na takmičenjima, jer je svaki put uspevala da se nađe na jednom od tri mesta na pobedničkom postolju.
– To su bila takmičenja na kojima su prepone bile visine do jednog metra. Sa novim konjem najviša prepona koju sam uspela da savladam bila je 135 cm, a kada su u pitanju povezane prepone visina je 110 cm. Moj cilj je da napredujem još više. Treniram svaki dan, osim ponedeljkom, a pored treninga sa konjima i tri puta nedeljno idem u teretanu. Konj sa kojim treniram je mlad, još se uči, kao i ja, i najvžanije će biti da se dobro uskladimo. Svesna sam da je u ovom sportu veoma teško dostići svetski vrh, ali želim da se takmičim i testiram svoje mogućnosti. Moram da priznam da ima malo straha prilikom preskakanja sve viših prepona, ali to uvek želim da prevaziđem. Strah sputava čoveka, a svaka preskočena prepona je mala pobeda nad tim strahom i velika nagrada, daje mi ogromno samopuzdanje i zadovoljstvo.
Iako se prilično čuvala, ni Anđelu nisu zaobišli padovi:
– Nemoguće je da se bavite ovim sportom, a da ne padnete s konja. To je prosto normalno. Na sreću, ja nisam imala težih padova niti povreda koje su prouzrokovali ti padovi. Jednom mi se desilo da sam pala na poslednjem skoku prilikom zagrevanja na takmičenju. Krenula sam na preponu, a konj je samo stao i prilično sam nezgodna pala. Ipak, sećam se da sam uspela da se priberem posle svega toga, da na takmičenju uđem u baraž i čak osvojim treće mesto – prisetila se Anđela.
Inače, treba istaći i da je Anđela odličan đak, nosilac Vukove diplome iz srednje škole, a Fakultet za sport upisuje sa vrlo jasnim ambicijama:
– Izabrala sam studijski program Menadžment u sportu. Velika mi je želja da budem fudbalska menadžerka – objašnjava Anđela, što možda i ne čudi s obzirom da je njen otac Vladan Milojević, poznati fudbalski trener, koji je svojevremeno bio šef stručnog štaba Crvene zvezde, tvorac najvećih uspeha u novijoj istoriji kluba iz Ljutice Bogdana.
– Odrasla sam uz fudbal, jer mi se i brat bavi fudbalom, a kao mala sam često sa decom iz komšiluka igrala fudbal. Sigurna sam da će mi znanje koje ću steći na Fakultetu za sport pomoći da stvorim sve preduslove da budem uspešna u poslu kojim želim da se bavim – zaključila je Anđela Milojević.