Roksanda Atanasov je kao trener na sportskom polju odavno doktorirala, a sada je zvanično na Fakultetu za sport Univerziteta “Union – Nikola Tesla” stekla zvanje master trener u sportu. Maksimalnom ocenom odbranila je rad čija je tema “Tehničko – taktičke karakteristike aktivnosti evropske, svetske i olimpijske prvakinje Jovane Preković” bila direktno vezana za jedan od najvećih uspeha u istoriji srpskog sporta.

Mentor je bio prof. dr Srećko Jovanović, dok su pored njega komisiju činili prof. dr Vladimir Koprivica i doc. dr Adam Petrović. Roksandin master rad obuhvatio je veliki deo aspekata, koji su Jovanu Preković u 2021. godini doveli na olimpijski, svetski i evropski tron.

Roksanda je nagrađena brojnim pohvalama od strane komisije, a o kvalitetu ovog master rada, jedan od najboljih stručnkjaka za fizičku pripremu prof. dr Vladimir Koprivica je rekao:

– Roksanda je izuzetna osoba, šampion i trener. Ovim master radom je zaokružila jednu celinu i višegodišnji projekat neverovatne posvećenosti radu i ciljevima, koji su monogo širi od sportskih. Primenjeni sistem je novina u sportu koja će u narednim decenijama biti neophodna u pripremi sportista da bi se postigli najveći rezultati. Ipak, samo će izuzetno retki biti za to spremni i moći da izdrže na tom putu – istakao je prof. dr Koprivica.

Roksanda Atanasov nije krila oduševljenje, a izrazila je veliku zahvalnost Fakultetu za sport.

– U ovoj ustanovi sam uvek imala podršku i oslonac, a sa profesorima koji su vrhunski stručnjaci sam uvek mogla da se konsultujem za svaku nedoumicu. Moj master rad je direktno vezan za nešto što smo Jovana i ja doživele, a moja komisija je bila savršena. Imala sam jednog mladog profesora Adama Petrovića, sa kojim sa uspostavila otvoren i divan način komunikacije. Nekoliko predmeta kod njega je bilo usko povezano sa pripremom sportiste za vrhunska takmičenja, tako da smo imali nekoliko značajnih razgovor koji su mi pomogli da u nekom momentu usmerim sebe – rekla je Roksanda i potom dodala:

– Profesor Koprivica je legenda srpskog sporta, uzor u pravom smislu te reči. Imala sam sreću da bude tu sa svojim savetima, kada je to meni bilo potrebno. I naravno, profesor Srećko Jovanović, koji je iz sveta karatea i koga poznajem skoro 20 godina, još iz vremena kada sam ja bila takmičar. On mi je naravno najviše pomogao da sve to uobličim u formu, koju taj rad danas ima.

U profesionalnom smislu za Roksandu Atanasov je 2021. godina bila savršena, što potvrđuju zlatne medalje na Olimijskim igrama u Tokiju, Svetskom prvenstvu u Abu Dabiju i Evropskom šampionatu u Poreču.

– Veliko je pitanje da li će se to uopšte u sportu ponoviti, da neko to uspe u jednoj godini da ostvari.To je nešto za šta je vredelo živeti i jednostavno dati sve. Rađeno je iz duše i nije postojalo ništa što je moglo stati na put tome. Jovana i ja smo to dugovale jedna drugoj, a imale smo tu sreću da sa nama bude i moj suprug Dragan Atanasov, kao Jovanin kondicioni trener. To je nešto fenomenalno i želimo da tako ostane.

Dragan Atanasov, Roksanda Atanasov i Jovana Preković

Na pitanje koliko će posle jedinstvenog podviga biti teško pronaći nove motive u budućnosti, Roksanda Atanasov odgovara da više ništa neće biti isto iz mnogo razloga.

– Tužna realnost je da karate neće biti u programu Olimpijskih igara u Parizu 2024. godine. Izvesno je da ga neće biti ni u Los Anđelesu 2028. Zbog svega toga, jednostavno ne vidimo neku budućnost, jer nećemo moći da radimo kao što smo to činile do sada. S obzirom da to neće biti izvodljivo, postoji mogućnost da se moja trenerska i Jovanina takmičarska karijera završe ove godine. Ostavljamo još malo prostora da vreme to pokaže. Jer, vraćamo se u sistem u kome nećemo imati podršku i slobodu koju smo imale dok je karate bio u programu Olimpijskih igara. Nema sumnje da je to težak udarac za naš sport. Karate apsolutno zaslužuje da bude u programu Olimpijskih igara, po svom kvalitetu, masovnosti i svim ostalim parametrima, ali jednostvno mi nemam nikakav uticaj na te odluke koje se donose.

Roksanda Atanasov ističe da brojni aspekti potrebni za vrhunski rezultat neće moći da budu pokriveni i da je to ono što može da odredi budućnost u radu jednog od najuspešnijih tandema u istoriji srpskog sporta.

– Na pitanje da li želimo da nastavimo nešto da radimo, a da to nije maksimalno iz srca i duše,  odgovor je ne. Da bismo radile na pravi način, minimum pet, šest ljudi mora svakodnevno da bude posvećeno tom jednom cilju. Ne samo deo dana, nego od ujutru do uveče. Tako smo radili sve vreme do Tokija. Sada je nemoguće da to nastavimo. MI više nemamo status olimpijskog sporta, ne možemo finansijski to da ispratimo da bismo mogli tome maksimalno da se posvetimo. Jasno je da nećemo imati podršku i slobodu koju nam je davalo učešće na Olimpijskim igrama, a sa druge strane ne želimo da stvari radimo polovično.  Želimo da ovi uspesi ostanu upamćeni, da uživamo u onome što smo postigli i da taj osećaj što duže traje – zaključila je Roksanda Atanasov .