Novinari Vladislav Vlajić i Aleksandar Joksić gosti Fakulteta za sport

///Novinari Vladislav Vlajić i Aleksandar Joksić gosti Fakulteta za sport

Kako godine prolaze i digitalne tehnologije imaju sve veći zamah, tako i novinari koji, pre svega, imaju afinitet prema pisanoj reči sve češće migriraju u redakcije onlajn medija, a novije generacije, jednostavno, svoje početke vežu upravo za taj segment novinarstva. Međutim, štampani mediji, kojima se odavno predviđao kraj, odolevaju i dalje, istina, sve teže, ali opstaju. Zbog toga je zanimljivo bilo da se ukrste mišljenja dva poznata i iskusna sportska novinara, jednog koji je u dosadašnjem toku svoje karijere bio vezan za štampu i drugog, koji je pre pola decenije odlučio da se preseli na „drugu stranu“.

O sličnostima i razlikama, specifičnostima rada na ovim medijskim platformama i mnogim drugim temama koje su bile zanimljive studentima sportskog novinarstva, na Fakultetu za sport Univerziteta „Union – Nikola Tesla“ govorili su Vladislav Vlajić, blizu dve decenije član redakcije „Sportskog žurnala“ i Aleksandar Joksić iz „Mocart sporta“, koji je prethodno radio, takođe, u „Sportskom žurnalu“, a počeo je u, sada već ugašenom, Dnevnom sportskom listu „Sport“.

– Naravno, nijedan prelazak nije lak, pa tako nije bio ni meni kada sam iz štampanog otišao u onlajn novinarstvo. Za sve je potrebno vreme, da se uhodate i da prihvatite nova pravila igre. Glavna stvar je da volite svoj posao i da kao osobinu imate istrajnost u onome što radite, načinu na koji to činite i kako se odnosite prema poslu. Ja sam u sedmoj godini govorio da ću da budem sportski novinar. Tačnije, želeo sam da budem sportski komentator, što nisam ostvario, ali ne znači da neću – rekao je Joksić.

Vladislav je 19 godina veran dresu „Sportskog žurnala“ i nema nameru da ga menja, mada nije isključio mogućnost da se to nekada dogodi. Ipak su ispred njega još decenije novinarske karijere.

– Nije lako promeniti redakciju iz mnogo razloga, to je i stvar navike i statusa i ljudi i svega onoga što proživite kada radite svakodnevno sa kolegama… Redakcija je, praktično, vaša druga kuća. Naravno, niču novine, bude ponuda, ali morate da budete oprezni, da se dobro raspitate i da vidite kako funkcionišu, da pokušate da procenite da li vredi ili će da budu kratkog daha, bez obzira koliko ponude mogu da budu primamljive u prvom trenutku. Mogućnost dobre procene, u mnogim situacijama, jedna je od bitnih osobina u ovom poslu – naglasio je Vlajić.

Obojica sagovornika su potvrdila ono što govore generacije sportskih novinara, da je ovo profesija koja može da donese mnogo toga lepog, ali ne i finansijski posebno isplativa.

– Posebnost ove profesije svakako su putovanja. Viška para od novinarstva nećete imati ako ne napravite neke veze i ako se ne budete, novinarskim žargonom rečeno, „prostituisali“, a to ne treba da radite – rekao je Vlajić.

Aleksandar je to potvrdio i dodao koliko je značajno u ovom poslu imati stav.

– Za neke stvari treba držati do kraja svoju stranu i, ako se sukobljavamo, idemo do kraja, držimo svoju poziciju, naravno sa adekvatnim činjenicama. Ne treba da se odustaje, da se klima glavom, izvinjava… Naravno, treba se izviniti čitaocima ako dogodi nešto grubim previdom, ako smo, na primer, napisali pogrešan rezultat, izostavili strelce i slično.

Vladislav je rekao da su i novinari ljudi, pa tako imaju simpatije prema određenom klubu, da su i navijači, ali da to ne sme da se pokazuje ni javno, ni ponašanjem u novinarskoj loži, a naročito da ne sme da se vidi kroz tekstove.

I, na kraju, kada se vratimo na teme vezane za medije, ostaju pitanja na koje načine štampa može da preživi u digitalnom svetu – i kroz njihove onlajn redakcije i sinhronizaciju sadržaja za razne platforme. Takođe, ostaje i tema obrazovanja kadra koji će raditi u tim, novim okolnostima. Obojica sagovornika su fakultetski obrazovani i naglašavaju značaj stalne edukacije, kao i koliko je njima bitno to što su imali kvalitetnu praksu, iskustvo sa „malih terena“.

– Veoma značajno je kada možete da se kalite na nižim ligama, pa smo mi tako išli na igrališta na Dorćolu, Bara Veneciji, Krnjači, Borči, Železniku, Malom mokrom lugu… I bitno je da imate dobre mentore, naravno, kao što sam ja imao u „Žurnalu“. E, to je škola. I, kada sve to prođete i steknete iskustvo, onda vam je lakše da pratite velike klubove, spremni ste. I uvek je bitno da budete iskreni prema sebi. Glavna stvar je da vas ljudi poštuju, a ne da li vas vole ili ne vole – zaključio je Vlajić.

2018-12-12T23:43:44+00:00
Upisna prijava