Izuzetno je mlad, ali i veoma talentovan i perspektivan golman. Prošao je sve mlađe reprezentativne selekcije Crne Gore, a minule sezone, već sa 18 godina uvršten je u prvi tim FK Zemun. Nikola Pejović je uz to bio i odličan đak, a malo je nedosatajalo da po završetku srednje škole bude nosilac Vukove diplome. Svestan značaja obrazovanja, posebno za aktivne sportiste čija profesionalna karijera ne traje dugo, Nikola je razmišljajući o svojoj budućnosti i želji da na neki način ostane u sportu i kada rukavice i kopačke okači klin, upisao Fakultet za sport:
– Izabrao sam studijski program Menadžment u sportu. Obrazovanje je veoma važno u procesu sazrevanja svake ličnosti, što i te kako ima uticaja i na sportsku karijeru, iako mnogi to zanemaruju. Za mene je obrazovanje na neki način i pitanje vaspitanja, zato ja nisam razmišljao da li ću da upišem fakultet već samo koji. Kada sam čuo kakve sve pogodnosti Fakultet za sport nudi aktivnim sportistima, koji sve uspešni sportisti studiraju ovde, da je sistem nasatave prilagođen našim trenažno takmičarskim zahtevima, da se zahvaljujući razumevanju i fleksibilnosti profesora sve postiže, nijednog trenutka se nisam dvoumio – odlučno kaže Nikola Pejović.
Rođen je u Mojkovcu, prvo je trenirao rukomet, ali je uz starijeg brata krenuo potom na fudbal:
– Verovali ili ne, ali prve tri godine sam igrao na poziciji štopera. Međutim, posle neke povrede, svojevoljno sam stao gol, da probam. U prvi mah mi se svidelo, nisam bio loš, samopouzdanje je počelo da raste, a onda sam sve to zavoleo i tako sam ostao među stativama.
Već sa 15 godina se preselio u Beograd stigavši u redove Zemuna:
– U početku nije bilo lako. Bio sam smešten u domu učenika u Zemunu. Išao sam u školu, na treninge, i morao sam da se sam organizujem, da budem odgovoran i disciplinovan pre svega prema sebi. Međutim, družio sam se starijim momcima u klubu i to mi je dosta pomoglo. Lepo su me prihvatili i kasnije je bilo sve lakše.
Nikola ističe da među golmanima najviše ceni Manuela Nojera za koga kaže da bi komotno mogao da igra zadnjeg veznog u drugoj nemačkoj ligi s obzirom na to kakvu tehniku ima. Ipak, za srce mu je prirastao čuvar mreže Atletiko Madrida – Jan Oblak. Nimalo slučajno.
– Rođen sam u Mojkovcu odakle je i Stefan Savić, momak koji je ostvario fenomenalnu internacionalnu karijeru. Mojkovac je mali grad, svi se međusobno poznajemo, pa je jednom prilikom Stefan preneo Janu Oblaku, da u njegovom rodnom mestu ima jedan mali koji obožava kako on brani. Sledeći put kada sam se video sa Stefanom u Mojkovcu na poklon sam dobio rukavice Jana Oblaka. Bio sam oduševljen i od tada mi ih redovno šalje. To mi zaista mnogo znači – kaže Nikola i u superlativima nastavlja priču o Stefanu Saviću, crnogorskom reprezentativcu i nekadašnjem prvotimcu Partizana:
– Stefan nije često u Mojkovcu, ali nikada ne zaboravlja odakle je potekao. Lokalnom klubu Brskovo, u kome je počeo karijeru i u kome sam i ja igrao, stalno šalje pomoć u vidu sportske opreme, ali i donira finansijska sredstva kad je to neophodno. Vrhunski fudbaler i sjajan čovek.
O svojim ambicijama i planovima za budućnost Nikola kaže:
– Studije na Fakultetu za sport će mi biti pri vrhu prioriteta, a što se fudbala tiče, želja mi je da dobijem što više minuta u seniorskoj konkurenciji. Iako kruži priča da golmani kasnije sazrevaju, ja želim da branim i od toga će zavisiti da li ću i sledeće sezone igrati u Zemunu ili ču preći u neki drugi klub. Želja mi je da se okušam u inostranstvu, Španija bi bila idealna destinacija za mene, ali o tom potom – zaključio je razgovor Nikola Pejović.