Izgubili smo još jednog iskrenog prijatelja i odanog saradnika, velikana srpskog sporta. Iznenada je, u 61. godini, preminuo Nenad Manojlović, nekadašnji trofejni nacionalni selektor u vaterpolu, sportski direktor državnog vaterpolo tima i vaterpolo klubova Partizan, Niš i Beograd i višegodišnji predsednik Stručnog saveta Vaterpolo saveza Srbije. Osvajač mnoštva najvećih trofeja u vaterpolo sportu. Dvostruki nosilac Ordena Nemanje Prvog reda za zasluge u sportu, dobitnik Majske nagrade Sportskog saveza Srbije, Povelje Olimpijskog komiteta Srbije, dva puta dobitnik nagrade „Trener godine“ po izboru novinara, predsednik Saveza trenera Srbije. Tragična vest je stigla iz Pirota, nadomak koga je Nenada izdalo srce, dok je upravljao automobilom kojim se, zajedno sa kolegama sa Fakulteta za sport, uputio u Sofiju, na radni sastanak u bugarskoj Nacionalnoj sportskoj akademiji „Vasil Levski“.
Otišao je veliki entuzijasta i znalac, predani stvaralac i omiljeni učitelj, tih i nenametljiv u ophođenju, jasan i glasan u stavovima, karakteran bez izuzetka, intelektualac u svakom smislu. Imao je sjajne ideje i velike planove. Verovao je u znanje, rad, znoj, posvećenost, odricanje i, pre svega u ljubav.
Ljubav ga je na kraju i slomila. Gubitak brata Predraga, pre nepuna tri meseca, za Nenada je bio neprebolan. Srce nije izdržalo. Ljubav je pobedila. Neka mu je večna slava!